Muhin Pâques Holy Fire Tatьяna Subbotina Dubioza_3 Diaghilev Angelы revolюcii Irinej Mio, min Mio
Reportaža iz Muhinove radionice: „Gospod je odlučio da počnemo od Srbije“ Blagodatni oganj: Sveta svetlost uoči najvećeg hrišćanskog praznika

„Pravoslavlje je uvek savremeno“: Šta su savremeni slikari uradili sa jajima

Na molbu „Ruske reči“ savremeni slikari su našarali jaja i ispričali nam o vaskršnjoj tradiciji svoje porodice.
Autor: Jekaterina Sineljščikova, Anastasija Karagodina

Legenda kaže da je Marija Magdalena odnela imperatoru Tiberiju obično jaje koje je pocrvenelo da potvrdi istinitost Hristovog vaskrsenja. Od tada hrišćani boje i šaraju jaja za Vaskrs, što je tokom mnogih vekova postala zasebna i samostalna tradicija. Zamolili smo savremene slikare da našaraju jaje po svom ukusu i da evociraju uspomene na obeležavanje praznika u detinjstvu.

Geša Kim

Genadij Kim / Aleksej NikolajevGenadij Kim / Aleksej Nikolajev

Mama je vezivala kokošija jaja koncem i kuvala ih u lukovini. Uvek su mi se dopadale ta nepredvidljive šare. Svako jaje sam mogao beskrajno dugo da okrećem u rukama i da sagledavam čitave romane u tim apstrakcijama. I naravno, Vaskrs u Rusiji uvek podrazumeva kulič (tradicionalni ruski uskršnji slatki hleb), na kome najpre pojedemo šećerni vrh, a zatim brižljivo „iskopavamo“ suvo grožđe iz izdašnog testa.

Ovo je najobičnija tehnika: četkica i akrilne boje. Uvek me je zanimala tema mnogougaonosti i kontroverznosti svake konkretne ličnosti. Ja i inače volim sve što je čudno, pomalo otkačeno i zabavno.

Alja Hestanti

Alja Hestanti / Aleksej NikolajevAlja Hestanti / Aleksej Nikolajev

Obično se o Vaskrsu okupljala cela naša porodica. Dolazili su čak i dalji rođaci. Prabaka je bojila jaja u lukovini, a zatim ih premazivala uljem. Tako je dobijala duboku svetloljubičastu boju. Ja nisam uspela da dobijem tu boju. Nikada nisam saznala prabakinu tajnu.

U svojim radovima obično kao materijal koristim ono što se koristi u neke druge svrhe. U ovom konkretnom slučaju to su selotejp traka metalik boje i veštački dijamanti. To me vraća u detinjstvo, kada je život u svakom trenutku upečatljiv.

Andrej Ševčenko

Andrej Ševčenko / Aleksej NikolajevAndrej Ševčenko / Aleksej Nikolajev

U mojoj porodici se Vaskrs uopšte nije obeležavao. Vanzemaljac u crvenom letećem tanjiru koga ja prikazujem na našaranom jajetu je onaj najuzvišeniji razum o kome svi pričaju. On ima uzvišeniji moral od ustava svih zemalja zajedno uzetih. On ima uzvišenije moralne vrednosti od onih koje propovedaju religije planete Zemlje. Njega treba pažljivo slušati. Eto, za to je vezan moj posao – za promovisanje mudrosti na planeti Zemlji. Tehnika: akrilne boje, aplikacija, čarolija.

Jelena Drozdova

Jelena Drozdova / Aleksej NikolajevJelena Drozdova / Aleksej Nikolajev

Igrali smo se tako što sednemo jedno naspram drugoga na otprilike dva metra i kotrljamo jaja jedno prema drugom. Jaja se sudare i jedno se razbije, a drugo ostane celo. Nikada nisam razumela zašto onaj ko izgubi može da pojede jaje, a pobednik mora ponovo da kotrlja i da se bori sa drugim jajetom.

Ne sećam se da li sam imala objašnjenje kakav je to praznik i zašto baš jaja, zašto su obavezno svi zajedno i čemu se raduju. Kada razmišljam o jajetu, moje misli lutaju na najbanalniju stranu, na pitanje šta je starije – kokoška ili jaje? Znam da je stariji dinosaurus, ali šta je tada bilo starije, dinosaurus ili jaje? Opet je jasno da je starija kornjača. A pre kornjače? Tako dolazim do početka, do neprosejanog haosa, do zenice, do crne rupe u srcu oka, do raskida telesne realnosti, do noći sveta u kojoj sve postoji i ničega nema, kao što u jajetu postoje i kokoška, i dinosaurus, i kornjača, i teorija velikog praska i ko zna šta još. I samo mala topla svetlost može da svetli iz tog neprosejanog crnila haosa noći. Mala, topla, neidentifikovana svetlost može da rodi kosmos i život, kao što se iz jajeta izleže kokoška, ili dinosaurus, ili kornjača, ili ko zna šta još.

Irina Iva

Irina Iva / Aleksej NikolajevIrina Iva / Aleksej Nikolajev

Moj tata i moj muž poste i odlaze na uskršnje bogosluženje, ali nemaju običaj da uvek šaraju jaja. Moj odnos prema pravoslavlju je „komplikovaniji“, ali s obzirom da sam ja slikarka, šaranje jaja za Vaskrs mi je zanimljivo ne samo sa gledišta verske tradicije, nego i sa estetskog gledišta.

Dotakla sam se teme muškog i ženskog načela (Adam i Eva). Sa druge strane, to su i dva profila: crveni sa srcem spolja i mozgom punim NEČEGA, i plavi sa lišćem unaokolo i slobodnim zelenim prostorom unutra. To je jedan isti čovek, samo što je jedan okupiran brigama, raznim mislima i ispraznim poslovima, a drugi je slobodan od te usplahirenosti... Kako to? Na to pitanje svi traže odgovore na različitim mestima...

Dmitrij Samodin

Dmitrij Samodin / Aleksej NikolajevDmitrij Samodin / Aleksej Nikolajev

U detinjstvu me je Vaskrs podsećao na drugu Novu godinu. Dobro pamtim utiske iz tog doba. Pamtim kako je tog dana narod hrlio na groblja, blokirao ulice... Bilo je monstruozno... To je doba perestrojke, 1988. i 1989. godina. Postalo je veoma moderno biti „vernik“. Malo ko je nešto shvatao u tome, i zbog toga su takvi događaji bili norma. Vaskrs je Vaskrsenje, praznik živih, a oni na groblje...

U mome radu je jaje simbol neba, a postolje sa novčićima je simbol zemaljskog. U tome nema ničeg sramnog, sve je tu međusobno povezano. Zbog toga jaje gotovo dodiruje zemlju, jer nam je sve toliko blisko... Ali kako se često mi varamo!

Varvara Grankova

Varvara Grankova / Aleksej NikolajevVarvara Grankova / Aleksej Nikolajev

Pripremali smo se za Vaskrs unapred: cele nedelje je trajalo generalno čišćenje stana, pranje svih prozora, čak i najprašnjavijih uglića po sobama. U našoj porodici se recept „pashe“ (ruske uskršnje poslastice od zaslađenog rastresitog sira) prenosi sa kolena na koleno. Nju smo počinjali da pravimo već u sredu, jer ona mora dva dana da odstoji, da se sir iscedi, a zatim još jedan dan da stoji u kalupu pod pritiskom. Koristili smo specijalne boje za jaja, a pored njih i krede, končiće, pastelne i akrilne boje, i šarali smo njima jaja prema nadahnuću. Obično su naša jaja najdrečavija i najpsihodeličnija na zajedničkoj trpezi.

Ovo jaje sam ja, kao i uvek, počela da šaram pre nego što sam smislila šta ću da naslikam, pa se postepeno od apstraktnih linija formirao grad u ranu zoru, koji sam naslikala akrilnim bojama i markerima.

Kiril Žilkin

Kiril Žilkin / Aleksej NikolajevKiril Žilkin / Aleksej Nikolajev

U porodici smo Vaskrs uvek obeležavali po kanonima, a to pre svega znači da smo odlazili u crkvu, i da smo osveštavali kulič i jaja.

Ja sam našarao jaje uljanim bojama. Ideja je vezana za tekst katoličkog filozofa Eugena Rozenstoka o „krstu stvarnosti“, po kome čovek treba da se nalazi u centru tog krsta, gledajući istovremeno na sve četiri njegove strane: u prošlost, budućnost, napolje i unutra, tj. u sebe. Hrišćanstvo je uvek savremeno i njegovo osmišljavanje je za mene jedna od ključnih stvari u umetnosti.

16. april 2017.
Ključne reči: pravoslavlje, ruski praznici, rusko slikarstvo

Više

comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!