Ruskoj ekonomiji potreban recept za rast

12. april 2017. Sergej Aleksašenko
Ekonomija Rusije je izašla iz recesije, ali tempo njenog rasta je zasada veoma nizak. Može li se Rusija vratiti na visoke pokazatelje iz perioda pre krize?
Pogledi
economy
Ilustracija: Getty Images

Ruska ekonomija je izašla iz recesije – tako misle i Državni zavod za statistiku („Rosstat“), i Ministarstvo ekonomije, i Centralna banka. Ekonomski pad je počeo u prvom kvartalu 2015. godine i po oceni Državnog zavoda za statistiku neprekidno je trajao sedam kvartala zaredom. Prema opšteprihvaćenom mišljenju, recesija se završava u onom momentu kada je zabeležen rast ekonomije u dva kvartala zaredom, te je prema tome još uvek rano sa sigurnošću tvrditi da je ekonomija Rusije prešla u fazu rasta, s obzirom da pokazatelji iz prva dva meseca 2017. godine nisu baš najbolji. Istini za volju, nema pouzdanih osnova ni za tvrdnju da se nastavlja ekonomski pad. Najtačnija karakteristika tekućeg stanja ruske ekonomije bila bi reč „stagnacija“.

Znaci oživljavanja

Rast ekonomije je njeno prirodno stanje. Ekonomija je živi organizam. Čak i u recesiji postoje sektori i kompanije koje se dobro osećaju ili čak beleže rast. U poslednjih 30 godina bilo je svega dvadesetak zemalja u kojima je recesija trajala duže od dve godine zaredom (pod uslovom da u to vreme u njima nije bilo ratno stanje). Zbog toga nije čudo što ruska ekonomija sve više pokazuje znake oživljavanja.

Nedavna istraživanja Državnog zavoda za statistiku su pokazala da je mali biznis daleko lakše podneo krizu, i da je njegov udeo u ekonomiji porastao. Ruska poljoprivreda stabilno raste od 1999. godine, a dobri prošlogodišnji prinosi su dali dodatni impuls ovoj privrednoj grani. Skok svetskih cena uglja prouzrokovao je nagli rast ruskog izvoza i poboljšanje pokazatelja železničkog transporta. Program modernizacije armije, koji se darežljivo finansira iz budžeta, obezbeđuje posao vojnoindustrijskim preduzećima. Stanovništvo je dve godine zaredom smanjivalo svoju potrošnju, a sada je, po svemu sudeći, počelo više da troši. U svakom slučaju takav zaključak se može izvesti iz porasta potrošačkih kredita, a i jednokratni dodatak penziji za sve penzionere u januaru takođe je doprineo rastu potrošačke aktivnosti.

Pa ipak, znaci oživljavanja zasada se ne transformišu u ukupan ekonomski uspon, a u čitavom nizu važnih sektora nastavljaju se krizne tendencije. Prodaja novih putničkih automobila beleži neprekidan pad od 2013. godine, godinu i po dana neprekidno opada izgradnja stambenih objekata, a odluka vlade da ukine dotiranje kreditne stope za hipotekarne gotovinske kredite prouzrokovala je primetno opadanje potražnje za tim kreditima. Centralna banka govori o obnavljanju rasta investicija, ali obim proizvodnje i uvoza investicione robe u Rusiju ne pokazuje znake rasta. Pored toga, vrlo stroga monetarna politika same Centralne banke, koja drži svoju referentnu kreditnu stopu na nivou od oko 10%, uz tekuću inflaciju koja je nešto veća od 4% godišnje, izaziva nagli pad interesovanja produktivnog sektora ekonomije za kredite.

Dobro, ali sporo

Posle krize 2007-2009. ruska ekonomija je dve godine rasla bržim tempom od svetske ekonomije, da bi se zatim situacija potpuno preokrenula. U proteklih pet godina zaostatak se toliko povećao da ga ekonomija Rusije može nadoknaditi samo ukoliko u narednih deset godina njen tempo rasta bude za 1% godišnje veći od rasta svetske ekonomije [prema podacima Svetske banke, svetska ekonomija je 2016. godine porasla za 2,3% ­– „Ruska reč“]. Međutim, ruska vlada zasada ne može dati takvu optimističku prognozu. Najnovije procene Ministarstva ekonomije govore o tempu rasta od 1,5-2% u naredne tri godine, a šanse za kasnije eventualno ubrzanje dovode se u vezu sa čitavim spiskom strukturnih reformi koje eksperti još uvek nisu identifikovali, a vlada još uvek nije odobrila.

U takvoj situaciji krajnje ambiciozno deluje zadatak koji je postavio predsednik Putin: da se do 2020. godine dostigne tempo rasta ekonomije koji je veći od svetskog. Čak i „čarobni štapić“ u vidu sveetske cene nafte teško da može imati odlučujuću ulogu, jer skok cena nafte za 12 dolara po barelu može ubrzati rusku ekonomiju otprilike za 1%, ali niko od eksperata nije spreman da prognozira povratak tih cena na nivo od 100 dolara po barelu.

Danas su sve nade ruske vlade u vezi sa oživljavanjem ekonomskog rasta uperene na programske strukturne reforme koje priprema grupa Alekseja Kudrina. Očekuje se da će u maju taj program biti predstavljen političkom rukovodstvu zemlje, posle čega će biti objavljen. Uskoro ćemo saznati hoće li bivši ministar finansija uspeti da formuliše recept za brzi rast ruske ekonomije.

Autor je stariji naučni sradnik Instituta Brukings (Vašington) (Senior fellow, The Brookings Institution). U periodu 1993-1998. godine bio je zamenik ministra finansija i zamenik direktora Centralne banke Rusije.

Stavovi izneti u rubrici „Pogledi“ mogu da se ne podudaraju sa stanovištem uredništva „Ruske reči“.
Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!