Da li Rusi idu na posao samo radi novca?

Tri četvrtine građana Rusije bi nastavili da odlaze na posao čak i kad bi imali dovoljno novca za lagodan život. I najverovatnije bi nastavili da idu na isti posao. Sa druge strane, ipak im je novac najvažnija motivacija za rad.
employee
Izvor: Vitalij Ankov/RIA Novosti

Građani Rusije su spremni da rade čak i ako bi imali dovoljno novca do kraja života. Do takvog zaključka su došli sociolozi Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM). Na pitanje: „Da li biste nastavili da radite čak i ako biste imali mogućnost da lagodno živite bez rada?“, pozitivno je odgovorilo 79% građana Rusije, a od toga bi 60% zadržalo sadašnje radno mesto. To navodi na pomisao da građanima novac nije najvažnija motivacija za odlazak na posao. Ista anketa, međutim, svedoči da je građanima Rusije najjača motivacija plata, a ne lična afirmacija ili socijalne garancije.

Zašto je novac na prvom mestu?

Sociolozi tvrde da u svesti građana Rusije savesno obavljanje posla nije povezano sa povećanjem plate (a savesno obavljanje posla oni doživljavaju kao radni proces koji donosi satisfakciju i radost). „Rad je sredstvo za sticanje novca i preživljavanje (a ne uživanje), dok je lična afirmacija sekundarna stvar. <…> Za većinu ispitanika najvažniji faktor satisfakcije koju čovek ima od sopstvenog rada nije sadržaj tog rada nego plata i navika. Većina radnika ne želi da njihova deca prave karijeru u istoj sferi“, komentariše istraživanje sociolog VCIOM Julija Baskakova.

Ljudima u Rusiji je zarada zaista na prvom mestu i po tome se oni znatno razlikuju od žitelja drugih evropskih zemalja za koje je prioritet garancija zaposlenja ili interesovanje za posao, slaže se Vladimir Magun, rukovodilac sektora za proučavanje ličnosti na Institutu za sociologiju Ruske akademije nauka i šef Laboratorije uporednih istraživanja masovne svesti Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“.

To je povezano sa osobenostima tržišta rada. Kada se menja situacija i dođe do krize, u Rusiji se pre svega smanjuju plate a ne broj radnih mesta, objasnio je Magun u intervjuu za „Rusku reč“. „Na primer, preduzeće je počelo da proizvodi manje, i zato ljudi manje kupuju te proizvode, ali su svi zaposleni na svojim radnim mestima. Kako je tako nešto moguće? Moguće je tako što se znatno smanjuju plate. Ovde su daleko manje šanse da čovek bude otpušten nego da mu smanje platu. Takav model se formirao pre nekoliko decenija kada je uvedena tržišna ekonomija i posle reformi 1990-ih. Tokom dugog postsovjetskog perioda i poslodavci i radnici su navikli na ova pravila. Zbog toga je logično da se upravo plata tretira kao prioritetna vrednost“, kaže ekspert. U Evropi je obrnuto: plata je neprikosnovena i u slučaju promena na tržištu mnogi dobijaju otkaze, ali onima koji ostanu na radnom mestu ne može se znatno smanjiti plata, kao što se ne može ni povećati u slučaju da firma uspešno posluje, objašnjava Magun.

Pristanak na bilo koji posao

Ne slažu se svi eksperti sa rezultatom do koga je došao VCIOM (o tome da 79% zaposlenih ne radi za novac). Prema podacima Međunarodnog programa za društvena ispitivanja (ISSP), u kome Rusija učestvuje od kraja 1990-ih, samo 40% ispitanika je spremno da radi ukoliko ima dovoljno sredstava za lagodan život (što se u celini podudara sa stavom „ako mi ne treba novac, ne treba mi ni posao“). To je jedan od najnižih pokazatelja na rang-listi ISSP na kojoj se nalazi 30-40 zemalja (njihov broj varira iz godine u godinu). Rusija je tu u društvu sa drugim postsocijalističkim zemljama – Bugarskom, Češkom i Slovenijom. Radi poređenja, u Švajcarskoj bi 80% građana nastavilo da radi i u slučaju da ima dovoljno novca, u SAD je takvih 65-70%, u Francuskoj nešto više od 50%, u Zapadnoj Nemačkoj oko 65%, a u Istočnoj Nemačkoj 75%.

Pa ipak, građani Rusije su u celini gledano zaista skloni da se drže radnog mesta čak iako im ono ne donosi željeni novac, ili, naprotiv, kada plata za njih više nema značaja.

Možda je uzrok veliki strah od nezaposlenosti. „Nezaposlenost je u Rusiji niska [prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku ’Rosstat’, krajem 2016. godine je bilo 4,3 miliona registrovanih nezaposlenih, tj. 5,6%], ali se ljudi nje ipak boje. Naša zemlja je jedna od ’vodećih’ kada je reč o tom strahu“, kaže Magun. Delimično je to vezano za činjenicu da je u Rusiji krajnje teško živeti od socijalne pomoći koju primaju nezaposleni. Ponekad je to i nemoguće [minimalna pomoć je 850 rubalja (15 dolara), a maksimalna 4.900 (86 dolara)]. Delimično je uzrok u tome što status nezaposlenog izaziva uznemirenost koja blokira svaku aktivnost.

Drugi važan motiv za zadržavanje radnog mesta bez obzira na okolnosti je uvreženo mišljenje da sve zavisi od jakih veza, sreće i okolnosti, a ne od lične aktivnosti. Prema anketi VCIOM, žene i oni koji malo zarađuju se najčešće žale da neće dobiti više novca čak iako više budu radili.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!