Tri godine „rata sankcija”: Da li Rusija pobeđuje?

04. avgust 2017. Kira Jegorova
Moskva je 6. avgusta 2014. godine uzvratila na sankcije kontrasankcijama. Pogledajmo kakvo je trenutno „stanje na frontu”.
wheat
Pšenica naučno-istraživačkog instituta za agrokulturu u gradu Mihajlovsku, Stavropoljski region, jug Rusije. Izvor: Reuters

Pre tri godine Rusija je uvela embargo na uvoz namirnica iz Evropske unije, Severne Amerike, Australije i mnogih drugih zemalja, kao odgovor na zapadne sankcije. Zabranjen je uvoz govedine, svinjetine, piletine, ribe, sira, mleka, voća i povrća. Da li je embargo doneo Rusiji korist ili štetu?

Visoke cene

Kupci na kasi u supermarketu „Ašan”. Izvor: Vladimir Astapkovič / RIA NovostiKupci na kasi u supermarketu „Ašan”. Izvor: Vladimir Astapkovič / RIA Novosti

Zabrana je prouzrokovala skok cena namirnica, a to je dalje izazvalo još veću inflaciju. Naravno, glavni uzrok inflacije je devalvacija rublje do koje je došlo u decembru 2014. godine, ali su skočile i cene domaćih prehrambenih proizvoda, kako je izračunalo rusko odeljenje Bi-Bi-Sija. Novinari tvrde da je potrošačka korpa prosečnog Moskovljanina sada 69% skuplja nego u avgustu 2014. godine. Sa druge strane, Ministarstvo ekonomskog razvoja saopštava da su prosečne cene od avgusta 2014. godine skočile samo za 32%.

„Negativan efekat je smanjeni promet robe u ruskoj ekonomiji, jer se veći deo prihoda troši na hranu, a samim tim se znatno manje sredstava izdvaja za druge vrste robe i usluga“, kaže Danil Kirikov, autorizovani partner grupe investicionih kompanija Kirikov Group.

Ograničeni izbor

Radnik izlaže domaće i uvozne sireve u supermarketu „Azbuka Vkusa” u moskovskom tržnom centru „Neglinnaя Plaza”. Izvor: Getty ImagesRadnik izlaže domaće i uvozne sireve u supermarketu „Azbuka Vkusa” u moskovskom tržnom centru „Neglinnaя Plaza”. Izvor: Getty Images

Embargo je očigledno ograničio izbor namirnica na domaćem tržištu. Evropsko voće i povrće je zamenjeno namirnicama iz Turske, Egipta, Maroka i desetine bliskoistočnih zemalja. Evropska hrana visokog kvaliteta, kao što su tvrdi italijanski sir i španska pršuta ili plavi sirevi zamenjena je sličnim namirnicama ruske ili beloruske proizvodnje, mada je pitanje koliko su one zaista slične po kvalitetu.

„U ovom trenutku se može reći da je embargo na hranu doprineo većoj popularnosti ruskih namirnica, ali je smanjenje prihoda stanovništva usporilo taj proces“, kaže Artjom Dejev, vodeći analitičar brokerske kompanije „Amarkets“.

Preporod malih poljoprivrednih gazdinstava

Farma za proizvodnju mleka „Kladovaя solnca” preduzetnika J. Iljčenka u naselju Novotitarovska, Krasnodarski kraj. Izvor: Vitalij Timkiv, TASSFarma za proizvodnju mleka „Kladovaя solnca” preduzetnika J. Iljčenka u naselju Novotitarovska, Krasnodarski kraj. Izvor: Vitalij Timkiv, TASS

Ruska vlada je iskoristila embargo kao protekcionističku meru u korist domaćih proizvođača koji su forsirali razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava u Rusiji u skladu sa državnim programom jeftinih kredita do 250.000 dolara (15 miliona rubalja) uvedenog 2012. godine za početnike. Banka „Rosselьhozbank“ koja sarađuje sa ruskim Ministarstvom poljoprivrede saopštava da su mala i srednja poljoprivredna dobra 2016. godine dobila preko 9.200 kredita u ukupnoj vrednosti od 191,5 milijardi rubalja, a to je više nego što je za te potrebe izdvojeno 2015. godine (tada su poljoprivrednici dobili 183,7 miliona rubalja), rečeno je u informativnoj službi ove banke.

„Sada je poljoprivrednim proizvođačima potrebno izvesno vreme da vrate kredite koje su uzeli, da ostvare profit i nastave sa proizvodnjom bez opasnosti da izgube tržište, ali trajanje embarga treba da bude ograničeno i zasnovano na politici cena, finansijskim pokazateljima i ekonomskoj situaciji“, kaže Petar Puškarjov, glavni analitičar grupe kompanija „TeleTradeGroup”.

Staklenici posluju sve bolje

Uzgoj paradajza u stakleniku. Izvor: Donat Sorokin, TASS.Uzgoj paradajza u stakleniku. Izvor: Donat Sorokin, TASS.

Zahvaljujući sankcijama i programu državne podrške poljoprivrednicima investiranje u staklenike je sve popularnije u ruskim poslovnim krugovima, pa čak i u krugovima političke elite.

Na primer, Arkadij Abramovič, sin milijardera Romana Abramoviča (koji je sa kapitalom od 7,6 milijardi dolara na 13. mestu Forbsove liste ruskih bogataša), odlučio je da gaji paradajz i krastavce u Belgorodskoj oblasti, na granici sa Ukrajinom (720 km južno od Moskve). On je krajem 2015. godine osnovao kompaniju „Grinhaus“ koja se bavi gajenjem povrća. I mlađi sin ruskog javnog tužioca Jurija Čajke Igor odlučio je da investira u poljoprivredni sektor. On je u martu 2016. godine osnovao kompaniju „Agro-Region“ koja se takođe bavi gajenjem povrća.

Prema podacima koje iznosi rusko Ministarstvo poljoprivrede, prinosi paradajza i krastavaca u ruskim staklenicima su u julu 2017. godine porasli za 19,8% (to je ukupno nešto više od 570 tona) u odnosu na jul 2016. godine.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!