Moskva u deset tačaka očima jednog Crnogorca

11. jul 2017. Igor Damjanović
Svoju veliku želju da posetim Rusiju realizovao sam napokon krajem februara 2013. godine. Pravo vreme da se oseti atmosfera tipične ruske zime, opisane u bajkama i delima klasika.
Igor Damjanović - Moskva
Autor teksta na Crvenom Trgu. Izvor: iz lične arhive

Metro

Prva znamenitost Moskve sa kojom sam se susreo bio je metro. U oči upadaju dve stvari. Neverovatna efikasnost, gotovo na minut nailazi sledeća linija i raskošne stanice u centru grada. Pojedine od njih otvorene su pre Drugog svetskog rata, sa misijom da pokažu moć i snagu sovjetske imperije. Baš ove stanice smatraju se svojevrsnim podzemnim muzejima umetnosti i njihova arhitektonska lepota nesporna je i na Zapadu.

Metro Majakovskaja. Izvor: Nikolaj Galikin / TASSMetro Majakovskaja. Izvor: Nikolaj Galikin / TASS

 Metro je jedini vid transporta u Moskvi sa kojim ste sigurni da stižete na vreme. Jednom prilikom, u periodu tzv. probki (u prevodu čep, inače odomaćeni moskovski žargon za zakrčenje saobraćaja, gužvu) za preko sat vremena vožnje u taksiju prešao sam jedva četiri kilometra. To je otprilike uobičajeno rastojanje između dve metro stanice, koje se podzemnim transportom prelazi za 2 do 3 minute.

Blago moskovskog metroa: 4 stanice Zelene linije koje ne treba propustiti

Moskva nikad ne spava

Većine evropskih prestonica na kraju radnog vremena su praktično puste. To sa Moskvom nije slučaj. Čak i nedeljom u 23 časa može vam se desiti da se jedva ugurate u pretprani vagon metroa. Mnogo restorana, kafića i supermarketa rade 24 časa. U blizini bilo koje metro stanice, bez problema ćete naći prodavnicu, ili ugostiteljski objekat sa ovakvim režimom radnog vremena.

Večernja saobraćajna gužva u Moskvi. Izvor: Evgenij Bijatov / RIA NovostiVečernja saobraćajna gužva u Moskvi. Izvor: Evgenij Bijatov / RIA Novosti

Vlasnici automobila u Moskvi takođe neće imati problema da pronađu ni auto-servis, mesto za pranje automobila, pa čak i vulkanizersku radnju koja radi 24 časa. Megalopolis koji je usisao okolne manje gradove, grad ka kome gravitira 20 miliona ljudi sam nameće ovakav ritam.

Restorani

Od porcija u moskovskim restoranima teško da ćete se najesti kao na Balkanu. Cene su ono na što posebno treba da obratite pažnju, jer nju primarno ne determiniše lokacija. Moguće je naći pristojan restoran u blizini Crvenog Trga i ručati za desetak evra, ili popiti odlično pivo za oko 2 evra kod Boljšoj teatra, ali i restorane na periferiji gde su cene po nekoliko puta skuplje, npr. čaj i kafa 5 evra, pivo 6-7, glavno jelo od 20 evra pa naviše.

Restoran u sovjetskom stilu, Vareničnaja No1. Izvor: Marija Jonova-GribinaRestoran u sovjetskom stilu, Vareničnaja No1. Izvor: Marija Jonova-Gribina

Ako već standardne porcije nisu naročito velike, onda moskovska ponuda restorana svakako jeste ponuda. U Moskvi možete probati specijalitete dalekoistočne, srednjeazijske, kavkaske, indijske i  evropske kuhinje, ručati u engleskom pabu, ili restoranima osmišljenim u duhu ruske i sovjetske tradicije.

Konobari često znaju da budu iritantni. Ukoliko želite da tipično balkanski poručite kafu i prelistate novine, spremite se da na svakih 10 minuta budete pitani ,,Želite li još kafe?'', ili ,,Što ne biste probali naše dezerte, veoma su ukusni­­?'', odnosno preporučiti vam da poručite nargilu.

Teremok protiv Mekdonaldsa

Pozorišta

U Moskvi postoji svojevrstan kult odlaska u pozorišta. Popularnost teatra među Moskovljanima čini mi se da je neuporediva sa bilo kojim drugim gradom. Svakog dana na repertoaru se nudi nekoliko desetina predstava i sale su uglavnom pune. Recimo, u monumentalnom zdanju Teatra Ruske armije, od 2011. godine prikazuje se Nušićeva ,,Gospođa ministarka'', gde glavnu ulogu igra Olga Bogdanova, narodni artist Rusije (najveće zvanje koje jedan umetnik može da zavredi).

Plakat za pozorišnu predstavu. Izvor: Pres fotoPlakat za pozorišnu predstavu. Izvor: Pres foto

,,Gospođa ministarka'' je ujedno i prva pozorišna predstava koju sam u Moskvi odgledao. Urađena je u potpunosti autentično, pa i našim ljudima koji ne znaju ruski jezik, neće biti neinteresatno ukoliko se odluče da je pogledaju. Inače svaki svoj kasniji odlazak u Moskvu, iskoristio sam bar za jednu posetu pozorištu.

Muzeji

Ne manji kult od odlaska u teatar, za građane Moskve predstavlja poseta muzejima. Ovde se nalazi više stotina muzeja i gotovo svake nedelje možete odabrati da posetite drugi, počev od muzeja sa istorijskom i umetničkom tematikom, muzeja nauke i tehnike, muzeja posvećenih slavnim piscima... pa sve do muzeja keksa. Većina moskovskih muzeja osnovana je u sovjetsko vreme, međutim u kompeksu VDNH možete pogledati savremenu multimedijalnu prezentaciju o istoriji Rusije.

Moj prvi pokušaj da posetim neki moskovski muzej nije bio uspešan. S obzirom da su moji roditelji, posetili Moskvu 70-tih godina na studentskim ekskurzijama, bili impresionirani Borodinskom panoramom i Muzejem Velikog otadžbinskog rata (1941-45), ove znamenitosti sam poželeo da posetim, odmah posle šetnje Crvenim Trgom. Na internetu sam se informisao da je poslednji četvrtak u mesecu, za ova dva muzeja neradni dan. Ipak, iako sam odabrao sredu zatekao sam zatvorena vrata. Razlog – sreda 28. februar, poslednji dan u mesecu. Zato, izbegavajte moskovske muzeje u godini kad poslednji dan meseca februara pada u sredu.

Državni istorijski muzej. Izvor: Jekaterina Česnokova / RIA NovostiDržavni istorijski muzej. Izvor: Jekaterina Česnokova / RIA Novosti

Više sreće imao sam sa Istorijskim muzejem, smeštenim na samom ulazu na Crveni trg. Muzejska postavka prikazana je u 39 zasebnih sala, od kojih svaka govori o posebnoj epohi istorije Rusije. Najmanje 3-4 sata potrebno vam je da odvojite za ovaj muzej. Još više vremena trebaće vam za obilazak Kremlja, gde nikako ne smete propustiti da pogledate postavke Oružane palate i Almaznog fonda.

Parkovi

Uprkos tome što se u Moskvi poslednjih godina zaista mnogo gradi, prostorni i urbanistički plan nikako ne zapostavlja parkove. U okviru gotove svake gradske četvrti nalazi se po nekoliko, za moskovske standarde manjih parkova. U većim, centralnim gradskim parkovima, kao što su recimo Kolomenskoje, Caricino i Izmajlovski postoje kilometri pešačkih staza, dok najveći Park kulture – Gorki, smešten uz obalu reke Moskve, u danima vikenda posete stotine hiljada ljudi. Upravo su parkovi i mnogo zelenila, jedan od glavnih razloga zašto je vazduh u ovom gotovo dvadesetomilionskom megalopolisu podnošljiv. 

Panorama Moskve,Park Gorkog desno. Izvor: Sergej Smirnov / Global Look PressPanorama Moskve,Park Gorkog desno. Izvor: Sergej Smirnov / Global Look Press    

Manastiri

U Moskvi i okolini smešteno je mnogo mnogo crkava i manastira. Manastir za ruske prilike podrazumeva kompleks opasan bedemom, unutar koga se nalazi po nekoliko crkava i hramova. Moskovski hramovi izgledaju zaista raskošno, neretko su zidovi visoki i po preko 10 metara. U širem centru grada smešteni su Donski, Danilovski i Novodevičji, svetinje podignute u 16. veku. Veliku svetinju predstavlja i Pokrovski manastir, gde se čuvaju mošti Sv. Matrone Moskovske, koja po legendi savetovala samog Staljina, da u oktobru 1941. ne napušta Moskvu. 

Manastir Novodevičji. Izvor: Vladimir Astapovič / RIA NovostiManastir Novodevičji. Izvor: Vladimir Astapovič / RIA Novosti

Na stotinjak kilometara od Moskve, u gradiću Sergijev Posad, nalazi se manastirski kompleks posvećen Svetom Sergiju Radonješkom, čije se mošti tamo čuvaju. Više od 10 crkava i hramova nalazi se unutar Sveto-Troicke Sergijeve lavre, čije je osnivanje počelo u četrnaestom veku, a od 1993. postala je objekat pod zaštitom UNESCO-a.

 Sveto Troicka Sergijeva lavra- Izvor: Lori/Legion-Media Sveto Troicka Sergijeva lavra- Izvor: Lori/Legion-Media

Pravi primer tolerancije

Pored pravoslavnih, u Moskvi se poslednjih godina podižu i bogomolje drugih religija. Jedna od najvećih džamija na svetu, nalazi se u neposrednoj blizini ranije pomenutog Teatra Ruske armije. Ukupna površina ove džamije je 18900 m2 je, a 2015. godine zajedno su je otvorili predsednici Vladimir Putin i Redžep Erdogan. Baš na ovom mestu nalazila se stara džamija iz 1904. godine.

Centralna moskovska džamija. Izvor: Valerij Šarifulin /TASSCentralna moskovska džamija. Izvor: Valerij Šarifulin /TASS

U Moskvi ne postoje siromašne četvrti, svojevrsna moderna geta kao u gradovima na Zapadu, rezervisana za emigrante i njihove potomke. Poštovanje manjinskih naroda i konfesija, jedna je od tradicija ovdašnjeg društva i predstavlja konstantu još od vremena carstva. Rusija je matična država za više od 100 raznih nacionalnosti, a Moskva i rusko društvo pridošlicama sa Kavkaza, Srednje Azije, Sibira, i ruskog Dalekog Istoka, daju jednake šanse kao i Rusima.      

Bezbednost

Na moskovskim ulicama, parkovima, metrou i tržnim centrima možete često sresti policiju i saradnike kompanija za obezbeđenje. Posebno stroge bezbedonosne provere sprovode se na sva tri moskovska međunarodna aerdroma. Policajci su dosta ljubazni, bilo kada vam proveravaju dokumenta, ili kada ih pitate za neku ulicu, odnosno objekat. To meni kao strancu, zaista uliva poverenje.  

Moskovski policajci. Izvor: Natalija Seliverstova /RIA NovostiMoskovski policajci. Izvor: Natalija Seliverstova /RIA Novosti

Zima i sneg

Oštra zima i sneg su stanovniku ostatka sveta možda i prva asocijacija na Rusiju. Zato opis svog doživljaja Moskve tu i završavam. Ma koliko u toku noći palo metara snega u Moskvi, ujutro će pešačke staze i glavne kolovozne trake biti očišćene. Efikasnost ovdašnjih komunalnih službi u borbi sa snegom je impresivna.

Snegočistač na Crvenom Trgu. Izvor:  ARSnegočistač na Crvenom Trgu. Izvor: AR

Evo i konkretnog primera. Svoju prvu posetu ruskoj prestonici, završio sam baš na 14. godišnjicu NATO agresije na SRJ. Bila je nedelja, 24. marta 2013, a na ulice Moskve izašlo je preko 12.000 vozila specijalizovanih za čišćenje snega, koji je u enormnim količinama napadao prethodne večeri.  

 
Stavovi izneti u rubrici „Pogledi“ mogu da se ne podudaraju sa stanovištem uredništva „Ruske reči“.
Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!