Zašto obaveštajne službe ne prosleđuju kolegama podatke o teroristima?

31. maj 2017. Artjom Kurejev
Svetski lideri obećavaju da će se pridružiti borbi protiv terorizma, ali oficiri obaveštajnih službi štite svoje izvore.
Pogledi
Security workers
Ilustracija: Getty Images

Obaveštajne službe celog sveta uče agente da ne odaju svoje izvore ni po koju cenu, čak i ako su njihovi saveznici zbog toga izloženi opasnosti.

Teroristički napad u Mančester areni iznenadio je britansku obaveštajnu službu. Ne treba isključiti mogućnost da ni obaveštajne službe drugih zemalja nisu posedovale informaciju koja bi mogla sprečiti tu tragediju.

Vrlo je verovatno da se isto to može reći za eksploziju u peterburškom metrou. Koliko god cinično zvučalo, agenti specijalnih službi retko prosleđuju dragocene informacije stranim partnerima, čak i ako su ljudski životi u opasnosti.

Zašto „izvori” više vrede od ljudskog života?

Obaveštajne službe celog sveta skupljaju informacije o planovima terorista preko svojih „izvora”, tj. tajnih agenata. Dobijena informacija se šalje u nacionalne baze podataka, odakle policija dobija podatke o sumnjivim licima. U Evropi se takve baze podataka dopunjavaju i preko zajedničkog Šengenskog informacionog sistema.

Problem takvih sistema je u tome što je aktivnog teroristu teško otkriti u suviše velikom masivu podataka ako pažnju nacionalne obaveštajne službe na njega direktno ne obrati njen sopstveni izvor ili kolege iz obaveštajnih službi drugih zemalja.

Direktor FSB: U svetu se formira nova teroristička mreža

Salmanu Abediju je bilo suđeno da mu se ime nađe na spisku lica osumnjičenih za radikalne stavove, ali očigledno niko od saveznika Velike Britanije nije skrenuo pažnju britanskih kolega na njegove planove.

Obaveštajne službe retko kad prosleđuju takve informacije trećim zemljama iz jednog prostog razloga: širenje zaista vrednih informacija sa terena (na primer, o mestu i vremenu planiranog terorističkog napada) može da ugrozi izvor koji je došao do nje.

Profesionalni obaveštajci znaju da će, ukoliko saveznicima proslede informacije sa terena, samim tim izložiti velikoj opasnosti život svog izvora. Jedno je ako se radi o vrbovanom članu „Islamske države”, a sasvim je druga stvar ako je u pitanju oficir koji je specijalno ubačen u terorističku organizaciju.

Ubacivanje svog agenta u redove terorista je za specijalne službe krajnje složen zadatak. Retko koji profesionalac će poželeti da godinama rizikuje život kako bi spasao nekoliko stranih građana. Koliko god cinično zvučalo, u očima većine oficira specijalnih službi dvadesetak ljudskih života su prihvatljiva cena za očuvanje kanala informacija koji u budućnosti može spasiti stotine i hiljade građana njihove zemlje.

Naravno, specijalne službe bliskih saveznika (kao što su SAD i Velika Britanija) ipak razmenjuju informacije, ali je problem u tome što se često ta informacija „šlifuje” i skraćuje da bi se sakrilo njeno poreklo i samim tim zaštitio „izvor”.

Koordinacioni antiteroristički centar

U slučaju sa mančesterskim terorističkim napadom sasvim je moguće da su Amerikanci zaista obavestili britansku obaveštajnu službu o opasnosti koja preti od Salmana Abedija, ali je najverovatnije da su dragoceni podaci sa terena prosleđeni u obliku kratke bezlične informacije koja se mogla lako zagubiti u odeljenju gde se obnavljaju antiterorističke baze podataka. Vrlo je verovatno da taj važan podatak jednostavno nije stigao do antiterorističkih jedinica.

Krajnji korisnik će moći da dobije potrebne informacije samo ako se na međunarodnom nivou specijalno formira kompetentna grupa koordinatora koji mogu da ostvaruju kontakt sa jedinicama specijalnih službi svih zainteresovanih zemalja.

Terorizam se može sprečiti upravo stvaranjem globalnog centra gde neće raditi činovnici, nego profesionalni obaveštajci koji su spremni da zajedničkim naporima prikriju izvore informacija, da analiziraju aktuelnost podataka i obezbede saradnju u sprovođenju antiterorističkih operacija. Nažalost, obaveštajne službe ne vole da prosleđuju svoje tajne drugima.

Artjom Kurejev, ekspert za bezbednost, član asocijacije „Centar za istraživanja ekonomskog i sociokulturnog razvoja zemalja Zajednice nezavisnih država, Centralne i Istočne Evrope”.

Stavovi izneti u rubrici „Pogledi“ mogu da se ne podudaraju sa stanovištem uredništva „Ruske reči“.
Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!