Da li Rusi zaista mnogo piju?

19. april 2017. Oleg Jegorov
„Kako votka...“, „Zašto Putin...“ – tako otprilike počinju pitanja vezana za Rusiju koja korisnici interneta često postavljaju na Guglu i drugim pretraživačima. U seriji članaka „Zašto je Rusija...“ detaljno ćemo odgovoriti na najčešće postavljana pitanja. Danas govorimo o tome zašto Rusija važi za zemlju u kojoj se mnogo pije alkohol.
Why Russians drink a lot
Ilustracija: Jekaterina Lobanova

Na internetu je 2011. godine bila popularna zbirka odabranih zabavnih pojava u Rusiji koju je napravio i postavio neki Kanađanin, predavač engleskog jezika u Moskvi. Građani Rusije se nisu slagali sa pojedinim tačkama tog spiska (na primer da Rusi ne govore „hvala“ i „nema na čemu“), ali niko nije imao primedbu na stavku br. 17: „Rusi piju mnogo votke. To nije mit“.

Sve manje alkoholizma u Rusiji

Naklonost Rusije prema alkoholu se sreće još u Staroj Rusiji. Prema Nestorovom letopisu iz 12. veka knez Vladimir je birao u koju veru da obrati svoje sunarodnike koji su još uvek bili pagani, i tom prilikom je saznao da islam zabranjuje alkohol, te je odmah odbacio ideju da primora Rusiju na služenje Alahu. „Rusi se raduju kada piju: bez toga ne možemo“, rekao je knez.

Istina, Rusi tada nisu pili votku nego vino i medovinu. Po mišljenju istoričara, votka se u Rusiji pojavila najranije u 16. veku, ali je brzo postala jedan od simbola Rusije naporedo sa medvedima i matrjoškama. Sovjetski pisac Venedikt Jerofejev u poemi „Moskva – Petuški“ čak je ironično preporučio da se granica između Rusije i Evrope povuče po pokazatelju potrošnje alkohola: „Sa jedne strane granice govore ruski i više piju, a sa druge, manje piju i ne govore ruski...“

Genetika i istorija

Zašto građani Rusije mnogo piju? Doktor bioloških nauka Svetlana Borinska tvrdi da se jedan od razloga krije u genetici. Naime, organizam predstavnika ruskog naroda, kao i drugih Evropljana, sporo prerađuje alkohol u toksični acetaldehid koji izaziva opijenost i druge neprijatne efekte. Kod Japanaca i Kineza taj proces protiče daleko brže i zbog toga oni uglavnom ne mogu da popiju mnogo alkohola. „Može se reći da geni ne primoravaju Ruse da piju, ali im to omogućavaju“, objašnjava Borinska.

Drugi razlozi su vezani za način na koji je državna vlast u Rusiji regulisala potrošnju alkohola. Kako piše istoričar Aleksandar Pidžakov, carevi su u 16. i 17. veku uveli sistem državnih krčmi, čiji su vlasnici morali da plaćaju u državnu kasu određenu sumu novca nezavisno od toga koliko je prodato i popijeno votke i vina, a to ih je stimulisalo da prodaju što više alkohola. Vlasti su dobijale veliki prihod od prodaje alkoholnih pića u pivnicama i gostionicama, a žitelji Rusije su postepeno navikli na alkohol. „Vlast je sistematski navikavala narod na krčmu“, tvrdi Pidžakov.

Vremenom je ruska vlast ipak shvatila opasnost od „alkoholizacije“ zemlje. U 19. veku i početkom 20. veka pojavili su se pokreti trezvenih ljudi, a sa početkom Prvog svetskog rata 1914. godine car Nikolaj II je uveo potpunu zabranu alkohola. Kada su boljševici preoteli vlast 1917. godine oni su zadržali tu zabranu, ali samo do 1923. godine. Kasnije je sovjetska država nekoliko puta pokretala kampanje protiv alkohola, a najveća je organizovana za vreme Mihaila Gorbačova 1985-1990. Tada je prodaja alkohola skraćena na 5 časova dnevno, podignute su cene i čak su sečeni vinogradi.

Pije se manje, ali još uvek mnogo

Ako se vratimo u savremeno doba možemo reći da Rusi još uvek mnogo piju, mada u poslednjih 5 godina manje nego ranije. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, 2010. godine je u Rusiji prosečna količina popijenog alkohola po glavi stanovnika iznosila 15,1 litar godišnje, što je četvrto mesto u svetu – iza Belorusije (17,5), Moldavije (16,8) i Litvanije (15,4). Prema podacima koje iznosi Federalna služba za nadzor u sferi zaštite prava potrošača „Rospotrebnadzor“, već 2016. godine je u Rusiji po glavi stanovnika popijeno „preko 10 litara čistog alkohola“ (tačna brojka se ne navodi, ali je manja od 15 litara – „Ruska reč“).

Devet mitova o Rusiji

„Sudeći po brojkama, Rusi sada manje piju“, istakao je vinski kritičar Anton Obreščikov krajem 2016. godine u članku objavljenom u časopisu Afisha. On piše da je u periodu januar-avgust 2016. prodato 10,6% alkoholnih pića manje nego u istom periodu 2014. godine. 42% prometa otpada na votku i konjak, 44-45% na pivo, 12-13% na vino. I glavno je da je drastično smanjena prodaja votke. Za osam meseci 2016. votka je u minusu od 13,4%. Kritičar takođe skreće pažnju na to da votka nije mnogo popularna kod mladih do 25 godina. Zanimljivo je takođe to da je sve veći interes za ruskim jeftinim vinima. „Ipak, trgovina vinom se ne razvija, jer čim domaće vino dospe u ruke distributera, cena skače, a državna podrška malih preduzetnika nikako ne prerasta u ozbiljan program“, kaže Obreščikov.

„Rospotrebnadzor“ se slaže sa tom konstatacijom i navodi da je „potrošnja alkohola manja u odnosu na 2009. godinu“. Sa druge strane, ova služba podseća na upozorenje Svetske zdravstvene organizacije: konzumiranje preko 8 litara alkohola godišnje po glavi stanovnika je štetno po zdravlje nacije. To znači da se i dalje treba boriti protiv pijanstva, zaključuju ruski funkcioneri.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!