„Direktna linija” sa Putinom: unuci, ukrajinski regruti i potraga za novcem

U četvrtak 15. juna predsednik RF Vladimir Putin je petnaesti put odgovarao na pitanja građana u formatu „direktne linije”. Ukratko iznosimo rezultate četvoročasovnog razgovora šefa države sa narodom.
Russian President Vladimir Putin
Izvor: AP

Predsednik Rusije Vladimir Putin je petnaesti put bio na godišnjoj „direktnoj liniji” sa narodom, tj. odgovarao je na pitanja građana iz cele Rusije. Za četiri časa je razmotrio mnoge teme, a među njima i Siriju, Ukrajinu, SAD, puteve na Bajkalu, budućnost fabrika, industrijalizaciju Arktika, korupciju, odnose sa opozicijom, ekonomiju i „ruski trag” na američkim izborima.

Predsednik je ponovo nastupio u ulozi čoveka koji, reklo bi se, jedini stvarno rešava probleme, i to probleme svih vrsta: od međunarodnih odnosa do ugljene prašine, od deponije blizu Moskve do pukotina u zidovima. Kako je istakao Pavel Saljin, direktor Centra za politikološka istraživanja Finansijskog univerziteta pri Vladi RF, princip „ručnog upravljanja” zemljom i dalje je dominantan. „Vlast zna da stanovništvo očekuje da se obrati pažnja na socijalno-ekonomska pitanja, na nizak životni standard, loše puteve i obećani novac koga još uvek nema. Nije, međutim, rečeno kojim merama ćemo dostići te pozitivne izmene. Iz ’direktne linije’ se može izvesti zaključak da postoji samo jedan način na koji čovek može poboljšati svoj položaj: treba da sačeka godinu dana i da na sledećoj ’direktnoj liniji’ pokuša da postavi pitanje predsedniku”, smatra Salin.

Zaista je bilo mnogo žalbi na oronule stanove i bezizlaznu finansijsku situaciju, iako je vezu sa narodom predsednik počeo rečima „kriza je prevaziđena”. Sa druge strane, možda se najveća očekivanja od „linije” nisu sastojala u tome. Postoji verovatnoća da je ovo poslednja Putinova „direktna linija”, jer će 2018. godine u Rusiji biti održani predsednički izbori, a planovi šefa države još uvek nisu poznati javnosti.

Izvor: APIzvor: AP

Prijateljstvo sa Zapadom i perspektive u Siriji

Putin nije mnogo pričao o međunarodnim problemima, a ono što je rekao može se lako svesti na jedan postulat: „Ako želite da se družimo, mi smo spremni. Ako ne želite – ne morate, mi možemo da sačekamo”. To je pragmatičan pristup, smatra politički tehnolog Dmitrij Orlov, generalni direktor Agencije za političke i ekonomske komunikacije: „Mi smo zainteresovani za maksimalno povoljne odnose sa svim zemljama. Naravno, pod određenim uslovima. Međutim, kada je reč o diplomatiji, Rusija neće trčati ispred svih ostalih, niti će bilo kome stvarati superkomforne uslove. Ako je našim partnerima potrebno, počinjemo sa pregovorima. Ako nije, onda to znači da između ostalog i situacija sa sankcijama može biti konzervirana na neodređeno vreme. Putin je dobro rekao da sankcije ne predstavljaju opasnost po nacionalne interese”.

Tačno je da u Americi postoji rusofobija, i da tim povodom američke medije obuzima histerija, ali sve je to rezultat političke borbe, smatra Kremlj. „Prema tome, da nije bilo Krima izmislili bi nešto drugo za odvraćanje Rusije”, rekao je Putin.

Doduše, tu šef Ruske Federacije nije rekao ništa novo, samo je ponovio stav koji je ranije u više navrata izneo. Evropi je poželeo sreću u odnosima sa ukrajinskim „regrutima”, a po pitanju Sirije je bio dosledan, rekavši da je cilj oružanih snaga RF rešavanje konflikta u regionu, odakle Rusija zasada ne namerava da ode, nego će se samo premestiti u svoje baze u Siriji ukoliko sirijska armija ojača.

Izvor: APIzvor: AP

Nestali novac i razgovor sa opozicijom

Na žalbe građana predsednik je više puta odgovorio da je „Federacija (Ruska) izdvojila novac”, samo je pitanje gde je taj novac završio. Zato je on predložio da se pitanje postavi gubernatorima ili javnom tužilaštvu. Neko je podsetio predsednika na njegove reči „svoje ljude ne ostavljamo na cedilu” i pitao ga da li se to odnosi i na funkcionere korupcionaše. „Ja njih ne tretiram kao svoje ljude”, odgovorio je Putin.

U pitanju da li je Putin spreman da razgovara sa opozicijom odrazila se tema masovnih mitinga protiv korupcije koji su pre neki dan okončani privođenjem demonstranata zbog kršenja zakona i pokretanjem protiv njih krivičnih i prekršajnih postupaka. „Spreman sam da razgovaram sa svima kojima je zaista cilj poboljšanje životnog standarda građana i rešavanje problema, a ne korišćenje sadašnjih poteškoća radi političke karijere i sopstvene samoreklame, tj. radi sticanja koristi zahvaljujući tim poteškoćama”, rekao je šef Ruske Federacije.

Opšti utisak posle „direktne linije” je da se Rusija danas nalazi u stanju političke turbulencije, misli Orlov. On smatra da je predsednik mogao dejstvovati u dva pravca kada je reč o protestima: mogao je detaljno da komentariše istaknute zahteve i da odgovara na njih, ili da pokaže kako prioritet ima većina stanovništva sa svojim stvarnim problemima, a ne učesnici protesta. Predsednik je izabrao drugu varijantu, što po Orlovljevom mišljenju deluje prilično „upadljivo i umesno u kontekstu tih turbulencija”.

Predsednički izbori i „deda Putin”

Tokom „direktne linije” nije postalo jasno namerava li Putin da se kandiduje za drugi mandat, ili već ima naslednika. On je sam pročitao iz svojih beležaka pitanje: „Koga planirate da ostavite posle svog mandata?”, a zatim je odgovorio: „Prvo, ja još uvek radim. Drugo, o tome treba da odlučuju sami birači. Ja ću reći koja varijanta je po meni najbolja, neću to skrivati, ali samo birači mogu doneti odluku”.

Uostalom, ništa drugo nije ni trebalo očekivati pre jeseni, smatra Saljin, jer je Putin jasno stavio do znanja da je zasada rano za početak kampanje. „Ali on je očigledno formulisao najveći izazov koji stoji pred novim predsednikom”, kaže Orlov. Doslovce je to ovako rečeno: „Obezbediti rast prihoda i osloboditi se siromaštva i baraka”.

Istina, pojedinci su u Putinovim odgovorima ipak videli signale da se on sprema za novi mandat.

Vladimir Putin retko priča o svojoj porodici, ali je ovoga puta rekao da je nedavno dobio unuka. U listu „Kommersant” je već izneta pretpostavka da tema „deda Putin” može osvežiti imidž ruskog predsednika uoči izbora 2018. godine. „Ako se tema ’dede Putina’ dobro prezentuje, ona mu može obezbediti nove simpatije biračkog tela”, smatra pomenuti list.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!