Putin u filmu Olivera Stouna: O nuklearnom ratu, Snoudenu i slobodi

15. jun 2017. Oleg Jegorov
Showtime nastavlja sa prikazivanjem četvorodelnog filma Olivera Stouna o Vladimiru Putinu. U drugom delu su čuveni reditelj i predsednik Rusije razgovarali o mogućnosti izbijanja rata između Rusije i NATO-a i sudbini Edvarda Snoudena, bivšeg agenta ANB koji je našao utočište u Rusiji.
'The Putin Interviews'
Ilustracija: SHOWTIME/YouTube

Posle prikazivanja prvog dela filma „Intervjui sa Putinom” pojedini američki mediji su optužili autora Olivera Stouna za neobjektivnost i suvišne simpatije prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. „Stoun deluje dosta skeptično”, ističe Variety, a New York Times dodaje: „Laskav je, ali pomalo skeptičan”.

Reditelj je mirno odgovorio na kritiku, rekavši da „Intervjui sa Putinom” pomažu zapadnom gledaocu da upozna alternativno gledište, što je veoma važno kada su odnosi između Rusije i Zapada zategnuti: „Putin je znao da ću ja pošteno saslušati ono što ima da kaže”, rekao je Stoun u emisiji The Late Show: „Mislim da bi trebalo da i sami pogledate taj film”. Drugi deo filma je prikazan 13. juna na kanalu Showtime. O čemu su u ovom delu razgovarali Stoun i Putin?

Nuklearno oružje i Treći svetski rat

Govoreći o problemu razmeštanja sistema protivraketne odbrane (PRO) u Evropi, Putin je podsetio da je Rusija predlagala Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi stvaranje zajedničkog sistema PRO, ali je Zapad odbio taj predlog. „U cilju očuvanja strateške ravnoteže snaga mi ćemo biti prinuđeni da razvijamo naše udarne raketne sisteme”, prokomentarisao je ruski lider.

Putin je istakao da se Rusija može naći u okruženju sistema zapadnog naoružanja. Takva opasnost primorava Rusku Federaciju da pojačava svoju vojnu moć, što će izazvati novi krug trke u naoružavanju. „To je velika greška”, smatra Putin.

Na pitanje Olivera Stouna da li će SAD imati preimućstvo u slučaju izbijanja potencijalnog rata Putin je odgovorio: „Ne”. Po njegovom mišljenju, ako izbije rat između Rusije i SAD, odnosno NATO-a, neće niko preživeti, a nuklearni raketni štitovi u tom smislu imaju čak i negativnu ulogu, jer samo stvaraju iluziju da je neko zaštićen. Jedini izlaz iz teške situacije po njegovom mišljenju je nastavak dijaloga, koliko god da je on težak.

Snoudenovo bekstvo u Moskvu

Edvard Snouden je nekada radio u Agenciji za nacionalnu bezbednost. Dobio je azil u Rusiji kada je 2013. godine medijima otkrio podatke o tome kako američke specijalne službe prate državljane SAD i drugih zemalja. Stoun je pitao Putina podržava li on sve što je uradio Snouden, i dobio od ruskog predsednika sledeći odgovor: „Ne. Ako se Snoudenu nešto nije sviđalo u njegovom poslu, trebalo je da potraži drugi posao”.

Putin ne smatra da je Snouden izdajnik

Pa ipak, Putin kaže da Snouden nije odao Rusiji američke tajne i nije izdajnik. Ruski predsednik takođe smatra da su američke specijalne službe otišle predaleko u praćenju sopstvenih građana i žitelja drugih zemalja: „Nepristojno je prisluškivati svoje saveznike”.

Putin je potvrdio da su Amerikanci tražili Snoudenovo izručenje, ali je Moskva odbila taj zahtev. On je podsetio Stouna da je Rusija predlagala Americi sklapanje sporazuma o saradnji koji je između ostalog podrazumevao i uzajamno izručenje prestupnika, ali su Amerikanci to odbili. Zato Rusija ne namerava da praktikuje jednostranu ekstradiciju i neće izručiti Snoudena, jer on nije kršio ruske zakone.

Homoseksualci, sloboda govora i demokratija

Stoun je Putinu postavio mnogo pitanja vezanih za unutrašnju politiku. Koliko je život LGBT zajednice bezbedan, poštuje li se sloboda govora i može li se za Rusiju uopšte reći da je to demokratska zemlja, ili je ona, kao što smatraju zapadni kritičari, tradicionalistička autoritarna država?

U Rusiji se, po Putinovom mišljenju, uopšte ne krše prava homoseksualaca i lezbijki. „Kod nas nema nikakvih kršenja bilo čijih prava po liniji polnih odnosa”, naglasio je političar, istakavši da mnogi ljudi nestandardne orijentacije u Rusiji grade uspešnu karijeru. Važeći zakon o zabrani propagande homoseksualnosti među maloletnicima, po Putinovom mišljenju, ima za cilj isključivo brigu o novim naraštajima. Sa druge strane, ruski predsednik se složio sa Stounovom tvrdnjom da je Rusija prilično konzervativna zemlja, mada ne u tolikoj meri kao islamske države.

Putin je uveren da i sa slobodom govora u Rusiji nema nikakvih problema. „Mi imamo stotine radio i televizijskih kompanija. Država ih uopšte ne kontroliše. Ta kontrola jednostavno nije moguća”, rekao je on Stounu. Što se tiče demokratije, ruski lider je konstatovao da se Rusija ipak razlikuje od zapadnih zemalja i njihove vekovne tradicije promene vlasti, jer je u njoj najpre stolećima bila monarhija, zatim su nekoliko decenija vladali komunisti, a tek tokom 1990-ih je došlo vreme slobode. „Naravno, nemoguće je zamisliti da danas ili sutra kod nas bude uspostavljen isti poredak kao u SAD, Nemačkoj ili Francuskoj”, rekao je predsednik. „Društva treba da se razvijaju postepeno, u etapama”.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!