Putin u filmu Stouna: O Krimu, konfliktu u Ukrajini i sirijskom ratu

16. jun 2017. Oleg Jegorov
U trećem delu četvorodelnog filma Olivera Stouna „Intervjui sa Putinom” koji prikazuje TV kanal Showtime, Stoun i Putin govore o konfliktima u koje je poslednjih godina posredno ili neposredno uključena Rusija, tj. o situaciji vezanoj za sjedinjenje sa Krimom, o oružanom konfliktu na istoku Ukrajine i građanskom ratu u Siriji.
Putin and Oliver Stone
Izvor: SHOWTIME/YouTube

U trećem delu filma „Intervjui sa Putinom” koji je prikazan 14. juna Putin razgovara sa rediteljem Oliverom Stounom o najvažnijim međunarodnim događajima u koje je poslednjih godina uvučena Rusija – o ukrajinskoj krizi i sirijskom građanskom ratu.

„SAD su uzjahale konja ukrajinskog nezadovoljstva”

Razgovor o krizi vlasti u Ukrajini (kraj 2013. i početak 2014) koji je doveo do svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, sjedinjenja Krima sa Rusijom i građanskog rata na istoku Ukrajine Putin je počeo konstatacijom da Ukrajinci iskreno teže ka Evropskoj uniji. On je naglasio da su razmere korupcije i nejednakosti u Ukrajini posle sticanja nezavisnosti bile još veće nego u Rusiji tokom 1990-ih. „Naravno, ljudi su mislili da će se pridruživanjem standardima Evropske unije osloboditi od ponižavajućeg položaja u kome su se našli početkom 1990-ih”, rekao je Putin.

Ali uspostavljanje asocijacije Ukrajine sa Evropskom unijom, dodaje on, o kojoj je Janukovič postigao dogovor 2013. godine, nije bilo pošteno prema Rusiji. Time je faktički otvoren put ka ruskom tržištu, gde je carina na uvoz robe iz Ukrajine bila ravna nuli, tako da bi roba iz EU ugrozila ruske proizvođače.

Kada je Janukovič posle razmatranja tog problema sa Putinom odložio potpisivanje sporazuma o asocijaciji, u Kijevu su počeli neredi na Majdanu koje je Zapad podržao. „Naši partneri u Evropi i SAD su uzjahali konja narodnog nezadovoljstva, i umesto da ispitaju šta se dešava podržali su državni prevrat”, zaključio je Putin.

Po njegovom mišljenju, u Ukrajini je 2014. godine izveden upravo oružani prevrat, u kome su bili angažovani ekstremni desničari. Greške novog rukovodstva Ukrajine, na primer pokušaj vršenja pritisaka na stanovništvo istočnih oblasti kome je maternji jezik ruski, gurnule su zemlju u haos i faktički u građanski rat. Putin smatra da je za to jednim delom kriv i Zapad, koji je zauzeo jednostran stav.

„Nismo mi odlučili da se sjedinimo sa Krimom”

„Kada se osvrnemo unazad, da li ste pogrešili kada ste doneli odluku o aneksiji Krima [2014]?”, pitao je Oliver Stoun, nabrajajući posledice koje je Rusija imala posle toga, tj. zapadne sankcije i povećanje međunarodne tenzije. Predsednik Rusije je odgovorio sa osmehom da nije Rusija donela odluku o sjedinjenju sa Krimom, nego je krimski parlament, koji je izabran još za vreme ukrajinske vlasti, odlučio da sprovede referendum o sjedinjenju sa Rusijom. Rezultat je poznat: preko 96% glasova za ulazak Krima u sastav Ruske Federacije.

Što se tiče ruskih vojnika bez obeležja, koji su se pojavili na Krimu uoči referenduma, Putin naglašava da je njihov jedini zadatak bio da osiguraju bezbednost stanovnika Krima koju su mogli ugroziti ukrajinski nacionalisti. „Trebalo je da se narod oseća bezbedno”, kaže ruski predsednik.

Posle sjedinjenja Krima sa Rusijom odnosi između Moskve i Kijeva su se naglo pogoršali. Putin, međutim, smatra da će se oni pre ili kasnije popraviti. „Sa Ukrajinom nas vezuju hiljade niti. Ukrajinski i ruski narod nisu samo u bliskom srodstvu, oni skoro da su jedno isto”, uveren je ruski lider.

Putin u filmu Olivera Stouna: Šta smo saznali iz prvog dela?

„Mi ne možemo dopustiti jačanje terorista u Siriji”

U jednoj sceni filma Putin i Stoun se nalaze u predsedničkom operativnom centru, odakle ruski predsednik stupa u vezu sa ruskim štabom u Siriji i može danonoćno da dobija sveže informacije o toku ruske vojne operacije u toj zemlji. Odgovarajući na pitanje zašto se Rusija umešala u sirijsku krizu, Putin kaže da je glavni cilj ne dopustiti u Siriji ponavljanje iračkog i libijskog scenarija, kada je zemlja posle svrgavanja autoritarnog lidera potonula u potpuni haos.

„Postoje i praktični zadaci”, rekao je Putin, podsećajući da hiljade građana Rusije i bivših sovjetskih republika Centralne Azije ratuju u redovima „Islamske države” i drugih terorističkih organizacija u Siriji. Ne može se dopustiti da se oni vrate u Rusiju, naglasio je predsednik.

Ruski lider je uveren da je Rusija jedina zemlja čije su trupe došle u Siriju legitimnim putem, na poziv legitimnog rukovodstva zemlje (vlade Bašara Asada). Međutim, Putin se odmah ogradio: „Mi smo svesni da je i rukovodstvo Sirije takođe činilo određene greške u građenju odnosa u sopstvenoj zemlji”. Putin naglašava da Rusija u Siriji i dalje sarađuje sa SAD i zemljama regiona koje se bore protiv terorizma, te da je pobeda u toj borbi i dalje glavni zadatak.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!