Putin u filmu Stouna: O mešanju u američke izbore, Trampu i budućnosti

18. jun 2017. Oleg Jegorov
TV kanal Showtime je prikazao četvrti i poslednji deo filma Olivera Stouna „Intervjui sa Putinom”. U poslednjem delu su Stoun i Putin razgovarali o umešanosti ruskih hakera u predsedničke izbore u SAD, o Donaldu Trampu, Josifu Staljinu i Putinovoj budućnosti
Russian President Vladimir Putin
Ilustracija: Reuters

Četvoročasovni film Olivera Stouna završava se gromoglasnom muzikom DŽefa Bila (Jeff Beal) u stilu ruskih narodnih pesama, i scenama iz prostranih kremaljskih dvorana koje se sijaju od zlata. One su puste, jer se Vladimir Putin već pozdravio sa Stounom i otišao. Film je sniman duže od godinu dana (od decembra 2015. do februara 2017). U tom periodu se ruski predsednik više puta sastao sa američkim rediteljem. Čemu je posvećen njihov razgovor u poslednjem delu filma?

Mešanje u izbore u SAD

Predstavnici američke političke elite i američkih medija u više navrata su govorili da su ruske vlasti organizovale hakerski napad na servere Demokratske stranke tokom predsedničke kampanje 2016. godine. Putin u Stounovom intervjuu kaže da su te izjave obična glupost. „To je vrlo glupa tvrdnja. Mi se nismo bavili nikakvim hakerskim napadima”, kaže ruski lider, ističući da ni Rusija kao ni ostale zemlje nema resurse pomoću kojih bi mogla vršiti uticaj na američke izbore.

Prema Putinovim rečima, uzrok poraza Hilari Klinton na izborima nisu hakerski napadi, nego problemi njene kampanje i njene stranke. Hakeri po njegovom mišljenju nisu mogli uticati na tok izbora, ko god da su i odakle god da su.

Sa druge strane, predsednik Rusije je optužio SAD za mešanje u ruske izbore. „I 2000. i 2012. godine je bilo mešanja, ali je 2012. godine ono bilo posebno agresivno”, izjavio je Putin. U ovom slučaju, doduše, uopšte nije reč o hakerskim napadima, nego u čestim susretima američkih diplomata sa predstavnicima opozicije i pružanjem podrške opoziciji. Putin smatra da je takvo ponašanje nedopustivo mešanje u unutrašnje poslove.

Ruski lider nije direktno odgovorio na mnoga pitanja koja je Oliver Stoun postavio u vezi sa mogućnošću izbijanja sajber-rata između Rusije i SAD. Samo je priznao da takav sukob može biti veoma opasan i ispričao kako se Rusija 2015. godine obratila Sjedinjenim Američkim Državama sa predlogom da dve zemlje potpišu sporazum o „pravilima ponašanja u toj sferi”, ali Vašington nije odgovorio.

Donald Tramp i odnosi Rusije i SAD

Putin je u februaru 2017. godine govorio o 50. američkom predsedniku sa uzdržanim poštovanjem: „Tramp i njegov tim su veoma pametno organizovali predizbornu kampanju”. Ruski predsednik je priznao da je tada gledao Trampove predizborne nastupe i mislio: „On očigledno preteruje po pojedinim pitanjima”, ali se na kraju ispostavilo da je Trampova agresivna i upečatljiva strategija bila uspešna. Putin je takođe pozitivno okarakterisao Trampove izjave vezane za moguće preispitivanje odnosa sa Rusijom.

Sa druge strane, ruski predsednik ne očekuje krupne promene posle dolaska novog domaćina u Belu kuću. Na Stounovo pitanje kakve promene se primećuju Putin je odgovorio: „Skoro nikakve”. On je uveren da svuda, a naročito u SAD, nije toliko važna ličnost predsednika, koliko je važna birokratija, koja u krajnjoj instanci i definiše politiku države. I pored toga, Putin se i dalje nada da će se rusko-američki odnosi poboljšati u toku Trampovog mandata: „Nadam se da ćemo uspeti da pronađemo pojedine tačke u kojima ćemo imati razumevanja jedni za druge”.

Staljin, Putinovo bogatstvo i budućnost

Stoun i Putin su porazgoarali o prošlosti, konkreno o periodu u kome je na čelu države bio Josif Staljin, jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rusije. Sudeći po svemu što je Putin rekao u filmu, njegov odnos prema staljinu je dvojak. Sa jedne strane, ruski predsednik upozorava da se treba čuvati od preterane demonizacije te ličnosti i pokušaja da se današnja Rusija napada poređenjem sa Sovjetskim Savezom Staljinovog perioda. Sa druge strane, Putin je rekao da „mi ne smemo zaboraviti užase staljinizma” i milione ljudi koji su izgubili život u njegovo vreme.

Ruski lider je odgovorio i na pitanje o svom bogatstvu (ponekad zapadni mediji tvrde da je on najbogatiji čovek na svetu), rekavši: „Ja nemam bogatstvo o kome se priča”, ni račune na Kipru i u drugim ofšor zonama. Po njegovim rečima, jedan od glavnih zadataka na početku prvog mandata bio mu je da odvoji novac od vlasti, tj. da odmakne od vlasti oligarhe koji su lobirali lične interese. Tog principa se Putin, kako kaže, još uvek pridržava.

Stoun je pitao i za predstojeće predsedničke izbore 2018. godine i perspektivu da Putin upravlja Rusijom do 2024. godine (ukoliko se kandiduje za predsednika i pobedi na izborima): „Zar vas to ne plaši? Da se niste navikli na vlast?” Aktuelni predsednik je odgovorio diplomatski: „Rusija će sama odlučiti ko joj je potreban”. On uz izvinjenje nije odgovorio na pitanje vezano za izbore: „Postoje stvari u kojima treba da postoji određena doza neizvesnosti”.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!