Rusija uništava poslednje rezerve hemijskog oružja

14. jun 2017. Nikolaj Litovkin
U noći između 12. i 13. juna ruska armija je uništila poslednje bojeve glave koje su sadržale gasove sarin, iperit i soman. Po rečima eksperata, u ovom trenutku je ostalo da se uništi još samo 1% rezervi hemijskog oružja iz sovjetskog perioda.
 chemical weapons destruction facility
Maradikovski hemijski arsenal, Kirovska oblast. Ilustracija: Grigorij Sisojev/TASS

Moskva je početkom nedelje uništila poslednje rezerve sarina u skladu sa programom Nan-Lugar iz 1991. godine kojim je predviđeno pružanje finansijske pomoći zemljama bivšeg SSSR-a u likvidaciji povučenih nuklearnih i hemijskih bojevih glava i njihovih projektila.

Deo tog programa je „Konvencija za uništenje hemijskog oružja”. Rusija je krajem prošlog veka uskladištila oko 40 tona eksplozivnih sredstava koja sadrže otrovne supstance. Sve je to čuvano daleko od znatiželjnih očiju.

Evo spiska mesta gde su bila skladišta uništenog oružja: naselje Gorni (Saratovska oblast), gradić Kambarka (Udmurtija), naselje Kizner (Udmurtija), gradić Ščučje (Kurganska oblast), naselje Maradikovo (Kirovska oblast), selo Leonidovka (Penzenska oblast) i gradić Počep (Brjanska oblast).

Infografika: Stepan Žarki Infografika: Stepan Žarki

„To su bili nervni agensi, organofosforna jedinjenja i otrovne supstance koje izazivaju plikove na koži: iperit, luizit, smeša luizita i iperita, sarin, soman i VX gas. Nalazile su se u punjenjima artiljerijskih projektila, mina, raketa za sisteme plotunske vatre, avionskih bombi i bojevih glava taktičkih i operativno-taktičkih raketa, a takođe u železničkim i drugim cisternama”, rekao je za „Rusku reč” vojni analitičar agencije TASS Viktor Litovkin.

Po njegovim rečima, hemijsko oružje je dosta dobro čuvano. U drvenim hangarima su artiljerijski projektili bili poređani kao knjige na policama. Doduše, bez detonatora.

„Sva skladišta su imala gromobrane i zemljane nasipe, a svaki objekat je posedovao inventar za gašenje požara. Teško je i zamisliti da bi neko mogao korisiti te instrumente u slučaju nesreće, recimo da su se zapalili projektili sa VX gasom. Ali hvala Bogu, ništa slično se nije dogodilo, ili mi ne znamo za to”, istakao je on.

Daleko od urbane sredine

Skladišta i poligoni za uništenje ove municije su daleko od gradova i mesta gde se ljudi okupljaju.

„Sećam se, recimo, Kambarke, gde su rezerve iperita i luizita čuvane u ogromnim železničkim cisternama. Taj grad se nalazi blizu reke Kame. U njemu početkom 1990-ih nije bilo ni vodovoda ni kanalizacije, ni gasa, ni telefona po stanovima”, opisuje ruski ekspert.

Jedino preduzeće u gradu je bila mala fabrika za proizvodnju mašina, sagrađena u doba Petra Prvog (početak 18. veka). Ona je proizvodila ranžirne električne lokomotive.

Po rečima analitičara, program uništenja hemijskog oružja usmeren je između ostalog i na stvaranje normalnih uslova za život, jer podrazumeva izgradnju fabrika, puteva i druge neophodne infrastrukture.

To je po sadašnjem kursu preko 300 milijardi rubalja (5,3 milijarde dolara), od čega je 10% utrošeno na izgradnju gorepomenutih objekata.

Pomoć drugih zemalja

„Moramo reći da su nam značajnu pomoć u uništavanju bojevih glava sa otrovnim supstancama pružile zapadne zemlje, u prvom redu Evropska unija, Kanada i SAD. One su izdvojile nekoliko stotina miliona dolara i evra. To je prema različitim izvorima 2-5% ukupnih ruskih troškova”, rekao je za „Rusku reč” glavni urednik lista „Arsenal Otečestva” Viktor Murahovski.

Zapadna pomoć se sastojala i u isporuci potrebne opreme i uređaja za monitoring prirodne sredine.

U Kongresu je jedan od ključnih argumenata u korist izdvajanja sredstava bilo mišljenje Semjuela Nana, senatora Demokratske stranke iz DŽordžije, da rusko oružje za masovno uništenje nikada neće predstavljati opasnost po Ameriku ukoliko ga Rusi unište.

Ispostavilo se da je taj argument veoma delotvoran. I već najesen će se Rusija osloboditi poslednjih zaliha hemijskog oružja, izjavio je načelnik Federalne uprave za bezbedno čuvanje i uništenje hemijskog oružja Valerij Kapašin. 

Problemi sa uništenjem oružja

U svim naseljima gde se uništava hemijsko oružje sagrađena su savremena naselja sa potrebnom infrastrukturom – prodavnicama, ambulantama, bolnicama, školama, odmaralištima, pa čak i sportskim centrima. Svuda je sprovedena kanalizacija, voda i gas, kao i savremena sredstva za vezu i komunikaciju.

Analitičari iz svega toga izvode zaključak da je Rusija imala koristi od uništenja hemijskog oružja. Sada se, međutim, pojavio novi problem. Kako preraditi otpad koji se pojavio usled dezoksidacije bojnih otrova?

„Bojni otrovi u projektilima, raketama, avionskim bombama i cisternama uništavaju se tako što se na municiji prave otvori i kroz njih se ubrizgava sredstvo koje pretvara bojni otrov u netoksičnu masu, a ona se zatim može preraditi”, istakao je Litovkin.

Jedan deo tog otpada se može tretirati kao „koristan”, jer se od njega može napraviti arsen, a on se zatim može koristiti u proizvodnji elemenata za elektronsku industriju. Ostale supstance su upotrebljive u proizvodnji polimera i pesticida. Eksperti kažu da Rusija sada ima preko 140.000 tona takvog otpada.

Ostaje, međutim, još 100.000 tona otpada koji se ne može preraditi, tako da se mora pohraniti na specijalnim poligonima. Za to su potrebna dodatna sredstva, a zasada se ne zna na koji način će ona biti obezbeđena.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!