Army-2016 ZIL Izvor: Press Photo T'50 oprema  Cosmonauts T-50 The Chirkey Dam was built in complex geological conditions, as it is located in a seismically active zone. Thunderstorm bomba atomica
Robokap postaje stvarnost: Rusija razvija potpuno samostalnu ratnu mašinu „Škval“: podvodna raketa obavijena mehurom gasa

Kako je sovjetski automobilski gigant postao „ukleta fabrika”?

Od fabrike koja je nekada proizvodila kultna vozila, danas su ostale samo fotografije.
Autor: Ana Sorokina
ZIL
Skroluj za još sadržaja

Stojan Vasev

U sovjetsko doba je fabrika „Lihačov“ ili skraćeno ZIL (rus. „Zavod imeni Lihačёva“) pravila legendarne kamione, a takođe limuzine za sovjetske državnike, vojna terenska vozila, pa čak i bicikle i frižidere.
ZIL

Stojan Vasev

Danas su pogoni fabrike potpuno demontirani, i samo su fotografije ostale kao suveniri iz njene slavne prošlosti.
ZIL

Stojan Vasev

Najveća industrijska zona Moskve zauzimala je površinu od oko 300 hektara.
ZIL

Stojan Vasev

Ovaj „industrijski spomenik” u blizini centra ruskog glavnog grada danas liči na specijalno uređeni ambijent neke video-igrice ili postapokaliptičnog filma.
ZIL

Stojan Vasev

Prvi pogon ove fabrike izgrađen je 1916. godine. Tada se on zvao AMO („Moskovsko automobilsko društvo“). To je bila prva sovjetska fabrika za proizvodnju kamiona. Kao što je poznato, model AMO F-15 je bio zapravo kopija italijanskog kamiona FIAT-15. Tokom 1930-ih fabrika je nosila Staljinovo ime, i zvala se skraćeno ZIS (rus. „Zavod imeni Stalina“).
ZIL

Stojan Vasev

U Velikom otadžbinskom ratu ovde su pravljeni minobacači i granate. Oružje je direktno sa fabričke trake dostavljano na prvu liniju fronta. Kamion ZIS-6, na koji je bio montiran čuveni raketni lanser „Kaćuša“, prošao je sva ratišta i stigao do Rajhstaga. U toku rata je automobilska fabrika ZIS proizvela oko 100.000 kamiona i ambulantnih vozila. U junu 1942. godine fabrika je nagrađena Lenjinovim ordenom za izuzetna dostignuća u isporuci oružja, a u oktobru 1944. godine Ordenom trudbeničke crvene zastave.
ZIL

Stojan Vasev

U fabrici je radilo 65.000 ljudi. To su bile čitave „radničke dinastije“. Vladimir Ivanovič je ovde radio preko 40 godina. Servisirao je elevatore i sve fabričke trake.
ZIL

Stojan Vasev

Napušteni ZIL 130 spreman za auto-otpad. To je 1963. godine bio jedan od najmodernijih kamiona. Čak je dobio i oznaku „kvalitet SSSR“.
ZIL

Stojan Vasev

ZIL je kao nekakav grad unutar većeg grada. Procenjuje se da je potrebno bar godinu dana da se obiđu svi pogoni.
ZIL

Stojan Vasev

U sovjetsko vreme fabrika je imala sopstvenu benzinsku pumpu. Ovde još uvek ima mnogo tragova sovjetskog perioda.
ZIL

Stojan Vasev

Krajem 1950-ih fabrika je dobila ime njenog direktora Ivana Lihačova. Tokom svoje duge istorije ZIL je pomagao i drugim preduzećima. Na primer, ZIL-170, proizveden krajem 1960-ih, poslužio je kao osnova za prva vozila fabrike „Kamaz“.
ZIL

Stojan Vasev

U pogonu za proizvodnju motora rađalo se srce vozila, tj. motor, koji se sastojao od nekoliko stotina komponenata napravljenih na poluautomatskoj fabričkoj liniji. U procesu sklapanja celog vozila bilo je oko 70 operacija.
ZIL

Stojan Vasev

Inesa Storoženko se zaposlila u fabrici 1962. godine. Na fotografiji koju drži u ruci su pisac Maksim Gorki, njen otac Miron Klickin i direktor fabrike Ivan Lihačov. „Lihačov je bio zamenik rukovodioca partijskog okružnog komiteta. Kasnije je postao Staljinov ljubimac“, seća se ona. „On je ponekad mnogo psovao“.
ZIL

Stojan Vasev

Fabrička garaža. Ovde su 1936. godine bile parkirane prve sovjetske limuzine ZIS-101, proizvedene na osnovu američkog automobila marke „Buick“. Umesto kupovine prava na proizvodnju američkog modela (i samim tim kompletne projektne dokumentacije) kupljen je američki automobil i na osnovu njega je napravljen projekat. Staljin je u septembru 1942. godine naredio da se pripremi projekat luksuzne limuzine ZIS-110, ovoga puta na osnovu automobila firme Packard. Posle raspada Sovjetskog Saveza usledile su „nesrećne devedesete“. ZIL je bio potpuno nespreman za novo doba. Šef ruske države se već vozio u Mercedesu, a limuzine domaće proizvodnje su bile u „nemilosti“.
ZIL

Stojan Vasev

ZIL je 1992. godine konstruisao kamion 53-01 na bazi Mercedesovog modela. Tako je stvorena osnova za proizvodnju čitave serije minibuseva. Fabrika je do 1994. godine još uvek proizvodila kamion ZIL 130, ali on nije mogao biti konkurencija najnovijim stranim modelima. Krajem 1990-ih pojavili su se jeftini kineski modeli, što je ozbiljno ugrozilo rusku fabriku, tako da se već razmišljalo o njenom zatvaranju.
ZIL

Stojan Vasev

Vera Avsinejeva je došla u fabriku 1972. godine kao rukovalac trake. „To je bio prestižan posao. Nije bio lak, ali je bio zanimljiv, na primer, kao posao programera i dispečera. Uvek je bilo mnogo toga što treba naučiti“, kaže ona. „Fabrika je radila non-stop, 24/7.“
ZIL

Stojan Vasev

ZIL je 2000. godine već bio u kritičnom stanju. Moskovske vlasti su donele odluku da teritoriju fabrike iskoriste za neke druge objekte. Fabrika je zvanično prestala da postoji 2013, a većina objekata je srušena 2015. godine. Sada je na mestu bivše fabrike gradilište – gradi se stambena četvrt i naučno-tehnološki park.
09. avgust 2017.
Ključne reči: ruski automobili, ruske megafabrike, sovjetski savez

Više

comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!