Nemojte propustiti: Pet čarobnih stanica moskovskog metroa

15. jun 2017. Olesja Kancevič
Blago najvećeg podzemnog muzeja na svetu

Komsomolska / Legion MediaKomsomolska / Legion Media

Moskovski metro je u celom svetu poznat kao najveći podzemni muzej. Mnoge stanice su u doba „staljinskog ampira” raskošno ukrasili vodeći slikari i vajari SSSR-a sa ciljem da se pokaže moć i bogatstvo „zemlje sovjeta”.

U centru karte moskovskog metroa je kružna linija sa 12 stanica koja pravi svojevrsni „prsten” oko centra glavnog grada. Njome neprekidno saobraćaju vozovi. Sagrađena je posle Drugog svetskog rata, i zato se u enterijerima uglavnom veliča ratni podvig ruskog naroda. Gotovo sve stanice „prstena” su dobile status spomenika arhitekture. Ako želite da ih pogledate dovoljno je da jednom uđete u metro i da bez prelazaka na druge linije jednostavno izađete iz voza na željenoj stanici, osmotrite je i nastavite put sledećim vozom (vozovi nailaze jedan za drugim u razmaku od par minuta). Evo nekoliko najzanimljivijih stanica koje ne treba propustiti u toj „muzejskoj ekskurziji”.

Park kulture

Park kulture / Legion MediaPark kulture / Legion Media

Ova stanica izlazi na glavni moskovski park „Gorki”. U njenoj izgradnji korišćeno je pet vrsta mermera – od svetlosivog prošaranog žilama do crnog. Stanica ima lustere u stilu ampir, a takođe mermerne bareljefe urađene po skicama Isaka Rabinoviča koji je osmislio paviljon SSSR-a na Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. godine. Na bareljefima je prikazan odmor sovjetskih građana. To je sve ono čime su se ljudi u ono doba mogli zabaviti u čuvenom parku – od pravljenja modela aviona i plesa do fudbala i tenisa.

Ilustracija: Legion MediaIlustracija: Legion Media

Ilustracija:  Legion MediaIlustracija: Legion Media

Taganska

Taganska / Konstantin Kokoškin/Global Look PressTaganska / Konstantin Kokoškin/Global Look Press

Srednjevekovna arhitektura je osnovna tema dizajna ove stanice. Preseci na svodovima u obliku krsta mogu se sresti u ruskim boljarskim odajama od 13. do 16. veka. Stubovi su bogato ukrašeni panoima u majolici koji izgledaju kao da ih je u svome ateljeu u Firenci radio čuveni skulptor 16. veka Andrea dela Robija, samo što su na njima umesto Bogorodice prikazani emajlirani i pozlaćeni profili heroja sovjetske armije u oreolu trijumfalnih zastava i bajoneta – mornara, tenkista, pilota i mnogih drugih.

Ilustracija: Legion MediaIlustracija: Legion Media

Ilustracija: Nikolaj Galkin/TASSIlustracija: Nikolaj Galkin/TASS

Komsomolska

Komsomolska / Legion MediaKomsomolska / Legion Media

Stanica je zamšljena kao „kapija” Moskve. Nalazi se ispod tri velike železničke stanice, i zbog toga je u njoj dostigao vrhunac „staljinski ampir” sa velelepnim bronzanim lusterima, mermernim arkadama i monumentalnim mozaicima od smalte. Danas ima osam panoa sa mozaikom urađenim antičkom tehnikom. Na njima su prikazani čuveni ruski vitezovi i vojskovođe, kao i vođa ruske revolucije Vladimir Lenjin kako drži govor na Crvenom trgu.

Ilustracija: Nikolaj Galkin/TASS Ilustracija: Nikolaj Galkin/TASS

Ilustracija:  Legion MediaIlustracija: Legion Media

Novoslobodska

Novoslobodska / Legion MediaNovoslobodska / Legion Media

Ovo je jedna od najsvečanijih stanica moskovskog metroa. Ona ima 32 velika vitraža, i svi su urađeni po crtežima poznatog sovjetskog slikara monumentaliste Pavla Korina, koji je pravio skice i za mozaike na ovoj stanici. Vitraži su napravljeni u Letoniji od stakala namenjenih za izgradnju katoličkih hramova, jer u Rusiji nije bilo ni takve tradicije ni odgovarajućih majstora. Zanimljivo je da su arhitekte pre otvaranja strahovale da će stanica asocirati Moskovljane na katoličke hramove, ali se ispostavilo da ih podseća na bajkovite slike iz podvodnog sveta. Na šest vitraža su shematski prikazani ljudi različitih profesija – arhitekta, agronom, slikar i drugi, a na ostalima su ornamenti i kremaljske zvezde.

Ilustracija: Nikolaj Galkin/TASSIlustracija: Nikolaj Galkin/TASS

Ilustracija:  Legion MediaIlustracija: Legion Media

Kijevska

Kijevska / Legion MediaKijevska / Legion Media

Ilustracija:  Legion MediaIlustracija: Legion Media

Ilustracija: Ruslan Krivobok /RIA NovostiIlustracija: Ruslan Krivobok /RIA Novosti

Ovo je poslednja sagrađena stanica u „prstenu”. Građena je pod ličnim nadzorom generalnog sekretara Nikite Hruščova, za koga je vezan period „otapanja” u SSSR-u i borbe protiv „kulta” Staljinove ličnosti. Smatra se da je Hruščov u raskošnom dekoru insistirao na crtama svojstvenim njegovoj postojbini, tj. Ukrajini, da bi posle otvaranja stanice isti taj Hruščov „objavio rat” suvišnom detaljisanju u arhitekturi kako se nijedna druga stanica metroa ne bi mogla meriti sa ovim „podzemnim dvorcem”.

Hol je, kao i u drugim stanicama, urađen od mermera i granita, a stubove krasi 18 panoa sa mozaikom urađenim u florentinskom stilu i uokvirenim bareljefima. Pano pripoveda o odnosima između Rusije i Ukrajine od doba Perejaslavske rade 1654. godine, kada su se kozaci zakleli na vernost ruskom caru, do Oktobarske revolucije 1917. godine. Nazivi su dovoljno rečiti: „Puškin u Ukrajini”, „Sovjetska armija oslobađa Kijev 1943. godine” i „Prijateljstvo ruskih i ukrajinskih kolhoznika”.

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!