Vikend u Velikom Permu: Zavolećete Ural za 48 sati

07. avgust 2017. Ana Sorokina
Perm se nalazi 1.450 km severoistočno od Moskve, na reci Kami. To je industrijski centar i jedan od najvećih kulturnih centara Rusije. Na području oko grada poznatom kao Veliki Perm sačuvano je nasleđe drevnog istorijskog perioda. Spremite se da u njega zaronite!

Dan prvi: Šetnja u Permu

Prošetajte se zelenom i crvenom linijom

Permski teatear opere i baleta. Izvor: Oleg VorobjovPermski teatear opere i baleta. Izvor: Oleg Vorobjov

Turistička maršruta „zelena linija“ pojavila se 2010. godine. Počinje pored spomenika „Permjak Slane Uši” i završava se kod skulpture „Medved koji hoda”. Na ovoj liniji ćete videti ukupno 40 zanimljivih mesta, uključujući i čuveni Teatar opere i baleta, gde znameniti dirigent Teodor Kurencis daje izvrsne koncerte i gde je Marijinski teatar funkcionisao za vreme evakuacije u Drugom svetskom ratu. Šetnja ovom rutom traje oko dva sata.

2012. godine je dodata još jedna, romantična putanja. Ona se zove „crvena linija“. Ako krenete njome možete videti grad iz ugla poznatih ljudi koji su u njemu živeli. Među njima su pisac Arkadij Gajdar, veliki knez Mihail Romanov, organizator umetničkih manifestacija Sergej Djagiljev i mnogi drugi. Za sat vremena, koliko traje šetnja, videćete 20 zanimljivosti.

Spomenik medvedu. Izvor: Oleg VorobjovSpomenik medvedu. Izvor: Oleg Vorobjov

Na zvaničnom sajtu možete preuzeti mape i audio-vodiče. Nažalost, samo na ruskom jeziku.

Probajte tradicionalna ruska jela

Šta ljudi u Permu jedu posle duge šetnje? Ovde možete pronaći mnogo različitih mesta, od kioska sa brzom hranom do luksuznih restorana. Ali ako hoćete da osetite ovdašnju atmosferu, probajte nešto što je tipično za ovaj kraj.

Jedan od tradicionalnih uralskih specijaliteta su „posikunčiki“, mali prženi uštipci sa nadevom od začinjenog seckanog mesa i luka. Liče na male čebureke (uštipke napunjene mlevenim mesom i pržene u dubokom ulju). Ova ukusna zakuska se može naći svuda u Permskom kraju.

Posikunčiki. Izvor: Ana SorokinaPosikunčiki. Izvor: Ana Sorokina

„Šanjga“ (ili „šanješka“) izgleda kao mešavina piroške i vatruške. To su otvorene zemičke od kiselog testa sa izdašnim nadevom od krompira, sira, ribe, kaše od prosa ili od heljde. To je vrlo jednostavno i skromno jelo.

Prezime najčuvenije porodice uralskih trgovaca i industrijalaca nosi i najslavniji ruski specijalitet – goveđi gulaš „Stroganov“. Priča se da je grof Aleksandar Stroganov naredio svojim slugama da nahrane svakoga ko stupi na njegovu zemlju. To je značilo da jelo mora biti obilno i ukusno, i mora se brzo pripremiti. Kuvari su zajedno „mućnuli“ malo glavama, i tako je nastalo jelo poznato kao goveđi gulaš „Stroganov“.

Otisnite se na putovanje rekom Kamom

Plovidba traje sat i po, uzvodno i nizvodno. Turistički brodići kreću na svaki sat sa stanice Perm I (Prva). Karte se mogu kupiti na samoj stanici.

Kej reke Kame. Izvor: Oleg VorobjovKej reke Kame. Izvor: Oleg Vorobjov

Ove kratke plovidbe rekom Kamom organizuju se od početka maja do kraja septembra. Uveče se možete prošetati duž lepog novog keja, odakle se pruža neverovatno lep pogled.

Dan drugi: Upoznajte severni Ural

Dodirnite belu mahovinu tajge

Bela mahovina tajge. Izvor: Oleg VorobjovBela mahovina tajge. Izvor: Oleg Vorobjov

Put na sever permskog područja vodi kroz tajgu. Tu vas čekaju krajnje neobične kombinacije boja. Na primer, žbunovi borovnice sa svim nijansama crvene boje. Najneobičnija je boja mahovine – bela koja malo „vuče” na zeleno. Tamo gde raste ne zauzima mnogo veliku površinu, ali može potpuno da je pokrije.

Bela mahovina. Izvor: Oleg VorobjovBela mahovina. Izvor: Oleg Vorobjov

Imaćete vrlo čudan osećaj dok hodate kroz meki sloj mahovine, a stopala vam uranjaju u nju preko gležnjeva. Poslušajte nas i nemojte ići duboko u šumu jer se lako možete potpuno izgubiti.

Pogledajte potopljene objekte grada Usolja

Usolje. Izvor: Oleg VorobjovUsolje. Izvor: Oleg Vorobjov

U 17. veku je Usolje bilo maleno naselje (200 km severno od Perma). Krajem 1950-ih je postalo ostrvo posle izgradnje hidrocentrale na reci Kami. Žitelji su preseljeni, ali su na ostrvu sačuvana pojedina zanimljiva istorijska zdanja, uključujući kuću i pomoćne objekte porodice Stroganov, kao i barokni Hram Preobraženja Gospodnjeg.

Usolje. Izvor: Oleg VorobjovUsolje. Izvor: Oleg Vorobjov

Zdanja većinom izgledaju kao atraktivne živopisne ruševine usred korova. Malo dalje ćete naći restaurisanu Crkvu Svetog Nikole. Smatra se da ju je sagradio Andrej Voronjihin koji je projektovao Kazanjsku crkvu u Sankt Peterburgu, a poreklom je iz ovog kraja.

Hram Svetog Nikole. Izvor: Oleg VorobjovHram Svetog Nikole. Izvor: Oleg Vorobjov

Posetite drevnu prestonicu Velikog Perma

Gradić Čerdinj (305 km severno od Perma) bio je prestonica Velikog Perma u srednjevekovnoj Rusiji (od 10. do 15. veka, pre nego što je postao deo ruske države, i zatim od 15. do 18. veka u okviru ruske države). Ovaj gradić je bio centar trgovine sa istočnim regionima, a takođe i verski centar. Danas je on neka vrsta otvorenog muzeja zahvaljujući jedinstvenim drvenim hramovima i živopisnim dolinama.

Čerdinj. Festival „Zov Parme“. Izvor: Oleg VorobjovČerdinj. Festival „Zov Parme“. Izvor: Oleg Vorobjov

„Ovde su arhitektonski oblici sačuvani bez promene tokom mnogih vekova“, kaže istoričar Mihail Nečajev.

Čerdinj. Festival „Zov Parme“. Izvor: Oleg VorobjovČerdinj. Festival „Zov Parme“. Izvor: Oleg Vorobjov

Centar se nalazi na Trojickom brdu, gde su 2003. godine pronađene vrlo retke srednjevekovne persijske pločice sa prikazima životinja. Arheološki radovi se nastavljaju, a cilj je da se pronađe riznica prvog kremlja na Uralu.

Čerdinj. Izvor: Oleg VorobjovČerdinj. Izvor: Oleg Vorobjov

Čerdinj je 1933. godine bio poznat kao mesto gde je u progonstvu boravio pesnik Osip Mandeljštam. Samo dve nedelje nakon dolaska on je pokušao da izvrši samoubistvo.

„Bio je opsednut mišlju da će NKVD (Narodni komesarijat za unutrašnje poslove) doći po njega u 6:30 ujutru, i zato je njegova žena svakog dana pomerala kazaljke na satu tako da preskoči ovo vreme“, priča kustos čerdinjskog muzeja Jekaterina Šišigina. „Smirio bi se tek kad bi shvatio da niko nije došao. Pa ipak je jednom skočio kroz prozor, ali je preživeo. Posle toga je prebačen u Voronjež, a zatim oslobođen, da bi ubrzo ponovo bio uhapšen. Umro je u logoru“, priča Jekaterina.

Ovo je bila samo usputna stanica na Mandeljštamovom putu u logor, ali su ovdašnji ljudi i priroda ostavili na njega takav utisak, da je on kasnije želeo da se vrati ovamo, kaže ona. Mnoge druge represirane porodice su ostale u Čerdinju i okolini, čak i kada ih je država rehabilitovala. Njihova imovina i životne priče prikazane su u ovdašnjem muzeju zahvaljujući potomcima i ljudima koji još uvek traže odgovore na mnoga pitanja.

Čerdinj. Izvor: Oleg VorobjovČerdinj. Izvor: Oleg Vorobjov

Kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije su zabranjeni.
comments powered by Disqus
+
Pratite nas na Fejsbuku!